Dogadjaj koji cu pamtiti sastav

Putovanje koje ću pamtiti

Izuzetno je lepo kada čovek putuje i kada upoznaje nove predele, nove ljude i nove običaje. Što više čovek putuje to je on bogatiji i njegovo duhovno zadovoljstvo postaje sve veće i veće. Uživanje u putovanju je pravo zadovoljstvo koje čovek može da priušti sebi. Kada čovek putuje on se oseća opušteno i njegova motivacija je na najvišem mogućem nivou. Prilikom putovanja njegova inspiracija dostigne svoj vrhunac i iz nje mogu se stvoriti puno lepih stvari. Putovanje je nešto što je prisutno u svakom periodu ljudskog veka, pa čak i sam život se može karakterisati kao jedno veliko putovanje puno izazova i iznenađenja. Putovati znači imati volju i želju za promenama, putovati znači biti srećan i uživati u svemu. Nije važno gde čovek putuje, samo je važno da on voli da putuje i da to putovanje oseća svojim srcem. Svi putevi su dostupni čoveku i na njemu je samo da odluči gde će da preusmeri svoje putovanje.

Prvi sastav – moje nestvarno putovanje sastav

Oduvek sam važio za osobu koja voli da putuje i koja sa oduševljenjem prihvata svaku ideju o nekom putovanju. Sve to potiče od mojih roditelja, jer oni su ti koji su me tome naučili. Oni obožavaju da putuju i svake godine se trude da organizuju neko lepo i prijatno porodično putovanje. Uspeli su da svoju ljubav prema putovanju prenesu na mene i veoma sam srećan i ponosan zbog toga. Mislim da je putovanje nešto najlepše što se čoveku može dogoditi i da je svako putovanje nezaboravna avantura.

U životu sam dosta putovao i obišao razna mesta, ali svako od tih putovanja je po nečemu specifično i meni posebno drago. Postoji jedno putovanje koje je za mene najbolje koje sam ikada doživeo i to putovanje će zauvek ostati u mom sećanju. To putovanje je na prvi pogled bilo obično putovanje, ali kasnije ono je preraslo u pravu riznicu lepih uspomena. Bilo je leto i vladala je velika vrućina, moji roditelji i ja dogovarli smo se i spremali da krenemo na naše tradicionalno porodično putovanje. Svake godine, tačnije svakog leta, išli smo zajedno negde i uživali u putovanju. Moji roditelji su uglavnom u tom periodu bili slobodni i nisu imali posla i zbog toga je taj letnji period bio kao stvoren za odlazak na neko lepu i prijatnu destinaciju. Naša zajednička putovanja su uvek bila skromna i nikada nismo išli predaleko. Nama je samo bilo važno da nam je lepo i da se na tom mestu slobodno osećamo. Tog leta moji roditelji su odlučili da idemo na more. Kada sam to čuo skočio sam od sreće tako visoko da sam u jednom trenutku mogao da dotaknem nebo. Nikada nisam ranije išao na more i to mi je oduvek bila želja. Potajno sam to priželjkivao i bio sam presrećan kad sam čuo tu fantastičnu vest. Nisam gubio nimalo vremena, odmah sam spakovao svoje stvari i bio sam spreman za polazak. Poneo sam svoj kupaći kostim, kao i kremu za sunčanje. Imao sam veliku želju da se kupam i sunčam i da dobijem malo tamniju boju kože. Poneo sam sa sobom i svoj fotoaparat jer sam želeo da ovekovečim sve te lepe trenutke. Putovali smo autobusom i nakon par sati stigli smo na našu željenu destinaciju. Svaki dan na moru bio je u znaku kupanja i trčkaranja po plaži. Uživao sam u svemu što sam tamo video, sve mi je bilo zanimljivo i na neki način nepoznato. To je bio moj prvi odlazak na more i to putovanje ću pamtiti po tome što sam tada po prvi put osetio lepotu mora.

Ponekada je neophodno da čovek na tren napusti svoju svakodnevnicu i ode negde gde može da se smiri i opusti. Putovanje može doneti samo dobro čoveku i ono je tu da mu pomogne da iz sebe izbaci sve što je loše i negativno. Moje putovanje do mora za mene je nešto što mi veoma znači i čega ću se uvek sećati. To putovanje je u mom srcu urezalo uspomene koje nikada neće moći da nestanu i iščeznu.

Drugi sastav – putovanje koje nikad necu zaboraviti sastav

Kada neko pomene reč putovanje u meni se probudi neka snaga koja može da pomeri sve granice i na mom licu se pojavi osmeh koji može da osvoji čitav svet. Volim putovanja, volim da maštam i sanjarim, volim da razgledam prirodu i uživam u lepotama. Potrudiću se da vam na što bolji način prikažem putovanje koje mi je veoma drago i koje će uvek ostati u mom lepom sećanju.

Bilo je proleće i priroda se lagano budila iz zimskog sna. Na sve strane bili su cvetovi raznoraznih drveća i sve je bilo šareno i mirisno. Na svakom koraku bilo je nešto što te može oraspoložiti i usrećiti. Tog dana sam sa drugarima igrao fudbal na jednoj lepoj i mirisnoj livadi. Spokojno smo trčkarali i bili smo vedri i srećni. Odlučili smo da se dogovorimo da zajedno odemo negde gde ćemo se igrati i uživati. Odlučili smo da odemo na jedno malo i skromno putovanje, koje će po svemu biti posebno i jedinstveno. Od našeg džeparca smo sakupili novac i autobusom smo krenuli do jedne planine koja je bila stotinak kilometara udaljena od našeg mesta boravka. Poneli smo sve što nam je bilo potrebno da se opustimo i da se osećamo ugodno. Maštali smo o tome kako ćemo tamo pronaći neku livadu koja je slična našoj i kako ćemo na njoj igrati fudbal. Veoma brzo smo stigli tamo i odmah smo pohitali da se upoznamo sa svim prirodnim lepotama. Ceo dan smo se igrali i družili i bilo nam je veoma lepo. U toj igri i zabavi dogodilo se nešto po čemu ću uvek pamtiti to putovanje, pored jednog drveta pronašao sam malog i usamljenog psa koji je tu bio namerno ostavljen. Bilo mi je veoma žao njega i odlučio sam da ga ponesem sa sobom i udomim ga.

Za dobro i lepo putovanje potrebno je dobro društvo i malo dobrog raspoloženja, sve ostalo nije toliko važno i ne predstavlja nešto na šta treba obraćati pažnju. Moje putovanje i odlazak na planinu sa drugarima je nešto najlepše što sam ikada doživeo i kada god ugledam svog slatkog psa prisetim se ovog divnog događaja. Bez razmišljanja mogu da kažem da ću to putovanje uvek pamtiti.

Leave a Reply