Moja tajna – sastav iz srpskog

Moja tajna – sastav iz srpskog

Život nam svakoga dana donosi puno iznenađenja i svakog trena se trudi da nas nauči nešto novo. Idući kroz život čovek upoznaje svet oko sebe, upoznaje brojne ljude i formira svoj krug prijatelja. To njegovo putovanje kroz život teče poput mirne reke koja ide svojim tokom i koja tačno zna svoju putanju. Čovek nesvesno prolazi kroz razne životne situacije i u njima se ponaša u skladu sa svojom i prirodom i svojim karakterom. Na taj način nastaju sve životne priče i sve tajne koje čovek skriva u sebi. Sve to nam govori da je tajna ustvari ogledalo našeg bića, našeg srca i naše duše. Bilo kako bilo, tajna je jedna veličanstvena stvar koja može da promeni čoveka iz korena, tajna je dužnost koju čovek mora da izvrši.

Prvi sastav:

Nikada nisam voleo da lažem i da nešto skrivam od drugih, oduvek sam voleo da svima kažem istinu kakva god ona bila. Ali, ponekada nas okolnosti nateraju da pokušamo da izbegnemo istinu i da smislimo nešto što će popraviti tu celokupnu situaciju. Kada god sam pokušao tako nešto da uradim, sve se je pretvaralo u tajnu koja je bila samo meni poznata i koja je bila jedini svedok svih tih dešavanja. Pokušaću da na što bolji način ispričam svoju tajnu koja je obeležila jedan period mog života i koja mi je zauvek ostala u lepom sećanju.

Sve se to dogodilo u školi, jednog toplog i sunčanog prolećnog dana. Čitav dan smo imali nastavu i časovi su po meni trajali predugo, sve je bilo sumorno i teško, nije postojalo ništa što bi moglo da me oraspoloži i probudi u meni srećnog dečaka. Dok sam slušao šta nastavnica priča, video sam kako je jednoj mojoj drugarici ispala hemijska olovka. Ta hemijska olovka je njoj bila omiljena i nije ni slutila da će je slučajno odgurati i da će joj ona ispasti. Moja drugarica sve to nije videla i nije obraćala pažnju na to. Želeo sam da joj pomognem i da joj vratim hemijsku olovku, ali ona je bila predaleko od mene. Veoma me je pogodilo to što je neko od ostalih dečaka šutnuo hemijsku olovku koja je završila ispod starog školskog ormara. Dodatno je me uplašilo to što je nastavnica najavila test i rekla da svi pripremimo papir i hemijsku olovka. Brzo sam razmišljao šta mogu da uradim kako bi joj pomogao. Odlučio sam da njoj dam jednu hemijsku olovku pošto sam imamo dve hemijske olovke. Lagano i nečujno sam se prišunjao njoj i spustio sam joj u torbu hemijsku olovku. Ta hemijska olovka je bila potpuno ista kao njena i nije bilo sumnje da će ona išta primetiti. Meni je najvažnije bilo da ona bude srećna i zadovoljna i odlučio sam da joj to nikada ne kažem, odlučio sam da to ostane moja tajna. Prijatelji su tu da pomažu jedni drugima i bilo mi je pravo zadovoljstvo što sam učinio dobro delo i pomogao svojoj drugarici.

Tajna je u svakom pogledu jedna čudna i zanimljiva pojava koja nikada neće prestati da postoji. Sve dok čovek ume da misli, voli i gaji iskrena osećanja, tajna će biti njegovo najveće oružje koje će ga braniti od svega. Tajnom možemo sakriti sve svoje, tajnom možemo ostvariti sve što naše srce poželi, tajnom možemo uhvatiti sreću. Tajna je drugo ime za odanost i tajna je simbol prijateljstva i ljubavi i zbog toga brižljivo čuvajte svaku vašu tajnu.

Drugi sastav:

Detinjstvo je veoma buran period života, period u kome smo nestašni, period koji sa sobom nosi hrpu zanimiljivih događaja. U svakom od tih događaja nalazi se nešto posebno, nešto što samo može stvoriti beskrajno veliki duh detinjstva. Takođe, svako detinjstvo ima svoje tajne koje ga čine pravim detinjstvom, tajne koje su pomalo čudne i nesvakidašnje. Moje rano detinjstvo obeležila je jedna bezazlena tajna koju sam strogo čuvao i krio od svih ljudi koji su bili u mojoj blizini.

Naravno, nijedna tajna ne bi bila ono što jeste, kada se ne bi čuvala i kada se o njoj ne bi vodilo računa. Tajna može da bude uzbudljiva i može da nas uhvati za ruku i odvede u svet avantura koje nemaju kraja. Vratimo se priči o mojoj tajni koju sam imao još dok sam bio maleni dečak. Tog dana igrao sam se u našoj porodičnoj kući, tačnije bio sam u kuhinji i u rukama sam držao gumenu košarkašku loptu koju sam dobio na poklon. Bio sam veoma radoznao šta sve ta lopta može da uradi i stalno sam je udarao od poda i od zidova. Znao sam da ću tim potezima zaraditi mnogobrojne grdnje, ali u tom trenutku mi je bilo najvažnije da se dobro zabavim igrom. Zanesen igrom i željom za zabavom, nenamerno sam malo jače udario loptu o zid. Na moju veliku nesreću lopta je veoma čudno odskočila i uspela je da se odbije od drugog zida. Prilikom tog drugog odbijanja, udarila je o sto i razbila je jednu veoma lepu maminu vazu. Srećom, u kući nije bilo nikoga, tako da sam veoma brzo sve pokupio i počistio. Odlučio sam da ne govorim nikome o tome što se dogodilo. U trenutku mi je pala na pamet ideja da pokušam da od svog džeparca kupim istu takvu vazu i da se potrudim da sve vratim kako je bilo. Bio sam siguran da će sve što se toga dana dogodilo ostati moja mala tajna i verovao sam u sebe da će se sve ipak dobro završiti.

Nakon svega što se dešavalo, moja tajna je ostala netaknuta i niko nije znao za nju sve do ovog trenutka kada sam je podelio sa vama. Sada mi je mnogo lakše kada znam da je sve ovo daleko iza mene, jer svaka tajna donosi i određenu dozu rizika koja često može da nas zabrine. Ipak, ova tajna je za mene netaknuti biser mog detinjstva i svako sećanje na nju u meni budi lepa i nežna osećanja.

Leave a Reply