Sastav na temu – putopis

Sastav na temu – putopis

Putovanje je događaj koji uvek bude zanimljiv i interesantan i koji u najvećem broju slučajeva služi ljudima da se opuste i skupe snagu za nove životne borbe. Putovanje je nešto posebno, putovanje je neponovljivi skup i sklad pozitivne energije i dobrog raspoloženja.   Kada čovek negde putuje on svoje misli potpuno prepusti tom putovanju i sve što nije vezano za to on ukloni iz svog sećanja. Putovanje uvek čoveku donese lepe uspomene koje će uvek podsetiti na lepe i neponovljive trenutke koji se dogodili na tom putovanju. Na putovanju čovek može upoznati neke nove ljude i sklopiti neka nova prijateljstva, putovanje čoveku može doneti bezbroj lepih iskustva. Potrebno je samo da se prepustite čarima putovanja i da se potpuno okrenete na strani uživanja. Sve ostalo prepustite magiji putovanja i njenim moćima. Ne brinite apsolutno ni o čemu, uživajte u svakom putovanju i uvek budite srećni i zadovoljni.

Sastav putopis:

Kada dođe vreme za putovanje uvek se uzbudim i uvek moje srce počne da jako lupa kao da oseća da se nešto veličanstveno sprema. Obožavam putovanja i volim da upoznajem neke nove predele koji su mi nepoznati. Pored toga, u meni budi veoma lepa osećanja i svako putovanje pamtim po tome. Kada negde putujemo osećam se mirno i spokojno i svako putovanje me čini srećnim. Svako putovanje u mom životu mi je podjednako drago, ali postoje i ona koja se po nečemu posebno izdvajaju od ostalih. Kada to kažem mislim na putovanje o kome ću vam pričati u nastavku ove priče i pokušaću da vam na najbolji mogući način sve detaljno i lepo opišem.

Bilo je leto i ptičice na granama su veselo cvrkutale svoje dobro poznate melodije. Napolju je bila ogromna vrućina i temperatura je imala odlike tropskih krajeva. Sunce je bilo jako i svojim zracima je silno žarilo i palilo sve oko sebe. Ljudi su na svaki mogući način pokušavali da se sklone od njega i da sebi pronađu spas u nekoj hladovini. Mogu da kažem da mi takvo vreme ne odgovara u potpunosti, ali mi ne smeta i nemam ništa protiv njega. U takvim danima najčešće provodim vreme kraj reke ili kraj nekog potoka, pokušavajući da spas pronađem u hladnoj vodi. Tog dana moj stariji brat i ja smo ustali veoma rano i ceo dan smo se dosađivali. Nismo pronašli ništa što bi mogli korisno da uradimo i sve nam je bilo dosadno i sumorno. Uporno smo pokušavali da se prisetimo nečega što bi nas oraspoložilo i podiglo sa dna apatije u kojoj smo se pronašli. Posle nekog vremena konačno smo se setili jedne veoma interesantne i zanimljive ideje. Dogovorili smo se da zajedno odemo na jedno putovanje o kome smo oduvek maštali i razmišljali. Taj naš dogovor odnosio se na odlazak do Palićkog jezera, koje je bilo udaljeno nekih pedesetak kilometara od nas. Na tom jezeru su nas naši roditelji vodili još dok smo bili mali i to jezero nam je ostalo u predivnom sećanju. Već duže vreme smo pokušavali da odemo upravo tamo, ali nismo uspevali da pronađemo slobodno vreme za to. Palićko jezero se nalazi u blizini Subotice i taj grad je veoma vezan za naše odrastanje. Tačnije, najveći deo detinjstva proveli smo upravo tamo, jer smo tada tamo živeli i zbog toga nam je to mesto veoma drago. Moj brat i ja smo veoma brzo spakovali sve što nam je potrebno za put i krenuli smo njegovim autom. Poneli smo nešto malo hrane i štapove za pecanje kao i kompletan ribolovački pribor. Obožavamo da pecamo i planirali smo da taj dan na jezeru provedemo u pecanju. Poneli smo i neke stvari koje se obično nose kada se ide na izlet ili nešto tome slično. Seli smo u auto i naše putovanje je u tom trenutku počelo. Putovali smo negde oko jedan sat i za to vreme smo u kolima slušali pesme koje najviše volimo. Pored pesama, uživali smo i u prizorima koje smo videli dok smo putovali autom. Kada smo stigli brzo smo se raspakovali i izvadili sve stvari koje smo poneli. Pronašli smo jedno lepo mesto u jednoj hladovini ispod starog drveta. Nismo hteli da gubimo vreme, odmah smo počeli sa uživanjem i razgledali smo okolinu i prirodne lepote oko nas. U tim trenucima, slike iz detinjstva su počela da se ređaju jedna za drugom i te slike u meni su probudile najnežnije emocije. Malo je falilao da zaplačem, ali nisam hteo da nam kvarim putovanje i užitak u njemu. Ispod drveta pozicionirali smo naše ležaljke i počeli smo da vršimo pripreme za početak pecanja. Dok smo se šetali oko jezera, tražili smo mamce koji su nam bili potrebni za naše pecaljke. Ispod jednog kamena našli smo nekoliko crvića i to nam je bilo dovoljno da krenemo sa pecanjem. Celokupan prizor jezera me je oduševio i moje oči su bile prepune lepote i savršene usklađenosti prirode i vode. Zavalili smo se u naše ležalje i zabacili smo udicu u jezero. Bili smo strpljivi i čekali smo, ali smo imali sreće i upecali smo dve velike ribe. To nas je veoma obradovalo i odlučili smo da te ribe odmah ispečemo. Skupljali smo grančice drveća koje su bile svuda oko nas i od njih smo raspalili vatru na kojoj smo ispekli ribe koje smo ulovili. Lepo smo se zasladili tim ribama i bili smo presrećni. Naše putovanje do Palićkog jezera bilo je savršeno i naš boravak na ovom jezeru bio je zanimljiv i predivan.

Ovo putovanje jedno je od najlepših putovanja u mom životu i najlepše je po tome što je sve bilo nekako spontano i slučajno. Ovo putovanje imalo je i ogroman emotivni značaj za mene i dolazak na to mesto bila je moja želja koju sam duže vreme čuvao u sebi. Kada god budem imao priliku da opet odem na ovo putovanje, uradiću to bez ikakvog razmišljanja, ovo putovanje je melem za moju dušu i moje biće. Nadam se da ste uživali u opisu ovog mog putovanja i svima vama iskreno i od srca želim da uživate u svakom vašem budućem putovanju.

Leave a Reply